О књизи: 2008 / "... Луизи се учинило да је луда, зла старица проклела њен нови дом. Када се негде возила колима, када је јахала коња, када је шетала псе, свуда ју је посматрала иста злослутна фигура. Као погнута под сопственом тежином, са прљавим шеширом на седој коси која виси у грудвама, она полако мрмља псовке. Луиз је коначно поверовала да су Харијеве речи тачне - старица је заиста била луда. Али то није ништа олакшало. Госпођа Мургатројд никада није ушла у кућу, њене претње су биле нејасне и није претила насиљем. Њена погрбљена фигура се увек назирала испред капије. Позивање полиције у помоћ не би било добро, а Хари Лакстон је у сваком случају био против такве акције. Према његовим речима, то би само изазвало опште симпатије према старом идиоту. …»